Blic: Vlada i parlament hoće da zabrane kritiku

Obračun vlasti sa nezavisnim telima

Novim poslovnikom o radu odnedavno je uvedena mogućnost smene nezavisnih regulatornih tela ukoliko se njihovi izveštaji ne dopadnu vladajućoj većini. Ovo je poslednji u nizu nedopustivih pritisaka vlasti na nezavisna regulatorna tela da umesto kontrolora vlasti, što jeste njihova osnovna uloga, budu kontrolisani od strane vlasti i pod direktnim pretnjom parlamenta da njihovi izveštaji moraju da se svide vladajućoj većini.

U vladajućoj većini negiraju te tvrdnje. Novim poslovnikom prvi put je uvedena mogućnost da poslanici raspravljaju o izveštajima regulatornih tela na plenarnim sednicama, a ne u skupštinskim odborima, kao do sada. Zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja smatraju da se tako šalje skrivena poruka da izveštaji treba da budu po volji vlasti, da ne bi bili oboreni u parlamentu. Pored toga, odredbom se daje mogućnost da pokrene postupak za utvrđivanje njihove odgovornosti.

Zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenili su juče za „Blic” da se odredbama novog poslovnika o radu Skupštine Srbije omogućava uticaj parlamenta na rad nadzornih i regulatornih organa i tela.

- Ove odredbe omogućavaju ne samo da nezavisni organi budu odgovorni za svoj rad, nego i direktni uticaj parlamenta na nezavisne državne organe čiji rad i izveštaji ne smeju biti pod pretnjom toga da moraju da se svide vladajućoj većini u Vladi i parlamentu - kaže Saša Janković.

Janković i Šabić takođe ne podržavaju činjenicu da će se o njihovim izveštajima na kraju i glasati.

- Izveštaji nezavisnih regulatornih tela spadaju u onu kategoriju izveštaja koja se ne usvajaju, nego „primaju k znanju”. Prosto, glavni zadatak nezavisnih regulatornih tela je da ukazuju na propuste i nepravilnosti u radu vlasti i nije logično očekivati da takvim izveštajima bude „oduševljena” parlamentarna većina koja stoji iza vlasti - objašnjava Šabić i dodaje da je, ako iza ovoga stoji ideja da se zato što se izveštaj ne dopada vladajućoj većini razreši onaj ko je podneo izveštaj, reč o potpunoj suprotnosti sa logikom postojanja nezavisnih tela.

Šef radne grupe koja je pisala poslovnik, Boško Ristić iz DS-a, kaže za Televiziju B92 da se novim rešenjima ne urušava nezavisnost i samostalnost regulatornih tela i tvrdi da Skupština ima pravo da analizira njihov rad.

- Nema ničeg spornog u tome da Skupština, koja postavlja regulatorna tela, na kraju i kontroliše kako ona rade - ocenjuje Ristić i ističe da „takav sled propisuje i Ustav”.

Ristić uverava da glasanje o izveštajima neće narušiti nezavisnosti i samostalnost tih institucija.

- Na ovakav način se i nezavisna regulatorna tela dovode u poziciju da odgovorno vrše svoju javnu funkciju i da se vodi računa o tome da pravda ne bude selektivna i da primena Ustava i zakona bude jednaka za sve građane - rekao je Ristić.

Janković: Ristić govori neistine

Ristić je kao primer naveo da zaštitnik građana „u svom izveštaju propustio da pomene pobunu u zatvoru u Nišu”. Janković ukazuje da taj slučaj ilustruje problem jer je „u pitanju tvrdnja koja je neistinita, što ne može biti slučajno”. On kaže da bi Skupština, zahtevajući od ombudsmana da ga o nečemu izveštava, mogla određivati ono šta će ombudsman raditi, što je nedozvoljeno.
- Ali na stranu princip, kako objasniti da, nasuprot rečima Boška Ristića, godišnji izveštaj zaštitnika građana za 2009. godinu celu stranu posvećuje upravo događaju za koji on tvrdi da u izveštaju nije zabeležen? Izveštaj je dostavljen svim narodnim poslanicima, objavljen u „Službenom glasniku” i Ristić je imao priliku da me o svemu, pa i o tom događaju pita kada me je pozvao na sednicu Odbora za pravosuđe i upravu na kojoj je razmatran moj izveštaj.

(Blic)